Овај списак садржи употребљавано јестиво самоникло (дивље) биље и служи као информација о називу дивље биљке, опису, главним карактеристикама и намени у усхрани.





ШПАРГЛА, шпарога (Asparagus officinalis) – кратка подземна стабљика из које над земљом расту меснати изданци са спирално поређаним листићима. Користе се само надземни изданци који се пре употребе ољуште. Они се касније развијају у разгранату стабљику из чијих лисних пазуха расту чуперци игличастих или нитастих огранака. Дивља садржи више витамина него култивисана (види гајено поврће, шпарога).






ШТИР (Amarantus retroflexus) – изузетно здрава биљка висока до 1m, од које се за исхрану користи лишће и семе. Семе штира се користи свеже или осушено и самлевено у брашно. Веома је ситно, сјајно црне боје и изузетно отпорно на влагу. Плодност биљке може бити и до 100000 семенки, па и више). Семенке штира садрже високо вредне беланчевине које надмашују житарице (садрже лизин, амину киселину и друге амино киселине које садрже сумпор, угљене хидрате, шећер, витамине B комплекса и Е, и слузасте материје. Кува се са водом, у запреминском односу 1:2, све док сва вода не упије и испари. Пре кувања може се мало пропржити на сувом тигању. По укусу подсећа на просо. Додаје се другим житарицама, јер побољшава укус.
Лишће штира се користи свеже, кувано 15-20 минута (или кувано на пари) и динстано. Листови су богати извор витамина C, бета каротина, ниацина, рибофламина и минерала (посебно калцијума, калијиума и гвожда.




ТИМИЈАН (Thymus vulgaris) – има лако слаткасти укус. Употребљава се свеж или осушен лист као зачин за побољшавање укуса разних јела. Идеалан је за припрему маринада за роштиљ, уз поврће и кувана јела. Млади изданци се користе цели, а са дрвенасте стабљике се откидају листићи.

Лековита својства: веома је лековит, помаже код варења, ублажава кашаљ и налази се у редовној фармакопеји.




ТУШТ, портулак (Portulaca oleracea L.) – припада групи лиснатих хранљивих и лековитих биљака. Има све квалитете праве летње хране. За јело може служити читава млада надземна биљка. Листови су сочни, пријатно сланкасто-накиселог укуса. Ледена је, јер делује расхлађујуће, споља и изнутра. Садржи највише воде (92-95%). У 100 g има: 1-2,2% бјеланчевина, 0,3-0,4% масти, 1,3-2,2% пробављивих угљених хидрата, 5% минералних материја (гвожђе, калцијум, фосфор), витамине (бета каротин (1,5-2 mg%, C и Е) и омега 3-масне киселине (алфалиноленска), аскорбинску киселину (20-50 mg). Отпоран је на високе и ниске температуре и сушу, успева на лошем земљишту. У исхрани се користи за припрему салата, чорби, варива, ђувече, у тесту за палачинке или као рскав зачин у салатама. Кува се највише до 15 минута, кувањем ослобађа слуз која благо згушњава чорбе и даје им кремаст изглед. Погодан је и за кисељење, али не и за сушење. У свежим салатама лепо се слаже са краставцем и парадајзом, кромпиром, грашком и белим луком дињама и бресквама. Служи се и као прилог за зачињена јела од меса или рибе. Бере се пре цветања, чим се одсече поново брзо расте.

Лековита својства: омега­-3 масна киселина је значајна за раст и развој организма, штити ћелијске зидове, регулише ниво холестерина и спречава болести срца и крвотока.




ВРАНИЛОВКА, вранилова трава, оригано (Origanum vulgare) – зељаста ароматична зачинска и лековита биљка. Бере се надземни вршни део стабљике у цвету дужине 25 до 30 cm од јула до октобра. Слична је мајчиној душици, али увек је висине до 50 cm. У надземним деловима активне материје су: етарско уље које садржи 40% фенола (тимола и карвакрола).
Користи се у кулинарству, за зачине, у јела са парадајзом, природан је конзерванс. Осушено лишће са цветићима самеље се у најфинији прах или се крупније уситни, ставља се у пецива, јела од дивљачи и друге пикантне специјалитете сланог укуса.

Лековита својства: јачање организма, побољшава пробаву, против пролива, олакшава дисање.




ВРБОЛИКА, ноћурак (Chamaenerium angustifolium L., синоним Epilobium angustifolium) – вишегодишња је зељаста биљка чије стабло расте до 1,5 м висине. Расте уз рубове шума, пропланака и крчевина, ливадама, крај сеоских путева, као коров по пољима и др. Хранљива је, лековита и медоносна. Листови су уски, наизменични, слични врбовим. При врху стабљике налази се класаста цваст са цветовима љубичасто пурпурне боје. Берба врболике почиње у марту или априлу, када се убиру млади листови и изданци заједно са кореном. Листови и корен садрже 10-20% танина, до 380 мг аскорбинске кисеилине, каротина, шећера, пектинских материја и алкалоида. Надземни део биљке до цветања садржи до 20% беланчевина, соли калцијума, фосфора, кобалта и слузи. За јело се користе сочни вршци младих биљака и листови у облику салата, укусног варива или помешано са другим биљкама (врболика + млади листови коприве). Од поданка врболике припрема се хлебно брашно (јер садржи скроб и шећер).